Knjiga Mudrosti - Sudbina čovjekova

Knjiga Mudrosti

I. MUDROST I KOB ČOVJEKOVA

Tražiti Boga, a kloniti se grijeha
#1Ljubite pravednost, vi suci zemaljski, pravednim mislima mislite o Gospodinu i tražite ga u jednostavnosti srca. (2) Jer njega nalaze koji ga ne iskušavaju i otkriva se onima koji mu ne uskraćuju svoju vjeru. (3) A podmukle misli otuđuju od Boga i iskušavana Svemoć posramljuje bezumnike. (4) Jer mudrost ne ulazi u dušu opaku i ne nastanjuje se u tijelu grijehu podložnu. (5) Jer sveti duh pouke bježi od prijevare i uklanja se od misli bezumnih i uzmiče kad se nepravda pojavi. (6) Jer mudrost je duh čovjekoljubiv, ali hulniku neće oprostiti njegovih riječi, jer Bog proniče bubrege njegove, istinski mu srce nadzire i sluša njegove riječi. (7) Doista duh Gospodnji ispunja svemir, i on, koji drži sve, zna i sve što se govori. (8) Zato ne ostaje skriven tko nepravedno govori niti će ga mimoići osvetnička pravda. (9) Jer se namisli bezbožnikove točno ispituju i glas riječi njegovih ide sve do Gospoda da se kazne bezakonja njegova. (10) Jer postoji uho ljubomorno koje čuje sve i ne izmiče mu ni glasak najtišeg gunđanja. (11) Čuvajte se isprazna gunđanja i čuvajte jezik od opakih riječi, jer i najtajnija riječ nije bez učinka, a lažljiva usta ubijaju dušu. (12) Ne trčite za smrću stranputicama života svojeg i ne navlačite na se propast djelima ruku svojih. (13) Jer Bog nije stvorio smrt niti se raduje propasti živih. (14) Već je sve stvorio da sve opstane, i spasonosni su stvorovi svijeta, i u njima nema smrtonosna otrova. I Podzemlje ne vlada zemljom, (15) jer pravednost je besmrtna.
Život u očima bezbožnika
(16) Ali bezbožnici dozivaju smrt i rukama i riječju i za njom ginu smatrajući je prijateljem i s njome ugovor sklapaju, dostojni da joj pripadaju. #2Jer oni krivo misle i ovako mudruju: "Kratkovijek je i tužan život naš i nema lijeka kad čovjeku dođe kraj i još nije poznat tko bi se iz Podzemlja izbavio. (2) Mi smo djeca pukog slučaja i kasnije ćemo biti kao da nikad nismo ni bili, jer samo je dim ono čime dišu naše nosnice, a misao je tek iskra od kucaja našega srca. (3) Kad se ona utrne, pretvorit će se tijelo u pepeo, a duh će se rasplinuti kao lagan zrak. (4) Ime će nam se s vremenom zaboraviti i nitko se neće sjećati djela naših; i život će nam proći kao pramenje oblaka i nestat će ga kao magle što je gone zrake sunčane i pritiskuje žega njihova. (5) Jer život naš kao sjena odmiče, iz naše smrti nema povratka, zapečaćeno je i nitko se ne vraća. (6) Zato hodite ovamo! Uživajmo dobra sadašnja, koristimo se stvorovima sa žarom mladosti. (7) Nauživajmo se odabranih vina i mirisa i neka nas ne mimoiđe ni jedan cvijet proljetni, (8) okrunimo se ružama prije no što uvenu. (9) Neka svaki od nas sudjeluje u pijanki našoj, ostavimo svuda znake našeg veseljenja: to je naš dio i to je naša baština. (10) Potlačimo ubogoga pravednika, ne štedimo udovice, ne poštujmo starca ni sjedina od mnogih godina. (11) Nek' naša snaga bude zakon pravde, jer ono što je slabo nije ni za što. (12) Postavimo zasjedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, predbacuje nam prijestupe protiv Zakona i spočitava kako izdadosmo odgoj svoj. (13) On se hvasta posjedom spoznaje o Bogu i naziva se sinom Gospodnjim. (14) On je ukor utjelovljeni našim mislima, sama njegova pojava tišti našu dušu. (15) Život njegov nije kao u ostalih i njegovo je ponašanje nastrano. (16) Smatra nas patvorinom i uklanja se od putova naših kao od nečisti. On svršetak pravednika proglašava sretnim i hvali se da mu je Bog otac. (17) Pogledajmo jesu li istinite riječi njegove, istražimo kakav će biti njegov svršetak. (18) Jer ako je pravednik Božji sin, On će se za nj zauzeti i izbavit će ga iz ruku neprijateljskih. (19) Zato ga iskušajmo porugom i mukom da istražimo blagost njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu. (20) Osudimo ga na smrt sramotnu, jer će mu, kako veli, doći izbavljenje."
Zabluda bezbožnička
(21) Tako oni misle, ali se varaju, jer ih zloća njihova zasljepljuje. (22) Oni ne znaju tajna Božjih, ne očekuju nagradu za svetost, ne vjeruju u naknadu čistim dušama. (23) Jer je Bog stvorio čovjeka za neraspadljivost i učinio ga na sliku svoje besmrtnosti. (24) A đavlovom je zavišću došla smrt u svijet i nju će iskusiti oni koji njemu pripadaju.
Blaženstvo pravednika
#3A duše su pravednika u ruci Božjoj i njih se ne dotiče muka nikakva. (2) Očima se bezbožničkim čini da oni umiru i njihov odlazak s ovog svijeta kao nesreća; (3) i to što nas napuštaju kao propast, ali oni su u miru. (4) Ako su, u očima ljudskim, bili kažnjeni, nada im je puna besmrtnosti. (5) Za malo muke zadobili su dobra velika jer Bog ih je stavio na kušnju i našao da su ga dostojni. (6) Iskušao ih je kao zlato u taljiku i primio ih kao žrtvu paljenicu. (7) Zato će se u vrijeme posjeta njegova zasjati te će vrcati kao iskre u strnjici. (8) Sudit će pucima i vladati narodima i Gospodin će kraljevat nad njima uvijeke. (9) Koji se u nj ufaju spoznat će istinu, i koji su vjerni bit će u ljubavi s njim, jer izabranici njegovi stječu milost i milosrđe. (10) A bezbožnici će zbog svojih misli biti primjereno kažnjeni jer su prezreli pravednike i otpali od Gospodina. (11) Teško onima koji preziru mudrost i stegu! Isprazna je nada njihova, napori uzaludni i poslovi bez probitka. (12) Žene su im bezumne, djeca opaka i proklet njihov rod!
Bolja je jalovost nego bezbožno
potomstvo
(13) Blago nerotkinji, ali bez ljage, kojoj ložnica ne poznaje grijeha; plodnost će se njezina pokazati na istrazi duša. (14) Blago i uškopljeniku koji ne počini zločina niti smišlja zla protiv Gospoda; jer će za vjernost dobiti milost izabranu i baštinu najljupkiju u Domu Gospodnjem. (15) Jer plemenit trud donosi plod pun slave i neraspadljiv je korijen razbora. (16) A djeca preljubnička neće doći do savršenstva i rod nezakonite ložnice propada. (17) Pa ako i žive dugo, nisu ni za što i na koncu im je starost nečasna. (18) Umru li opet rano, nade nemaju niti utjehe na sudnji dan: (19) jer okrutna je kob grešna roda. #4Bolje i ne imati djece a posjedovati krepost, jer je spomen njezin besmrtan, i Bog i ljudi je cijene. (2) Kad je nazočna, oponašaju je, kad je odsutna, priželjkuju je; okrunjena vječno slavlje slavi, jer je pobijedila u borbama bez ljage. (3) A mnogobrojno potomstvo bezbožnika nije ni za što; izdanci se nečisti duboko ne korijene i nemaju čvrsta temelja. (4) Jer ako se načas i razgranaju, slabo ukorijenjeni, na vjetru se zaljuljaju, iščupa ih sila vihora, (5) i grane što tek su izbile polomi i plod im je beskoristan, nezreo za jelo i nije ni za što. (6) Jer djeca rođena iz nezakonita spavanja svjedoče na sudu o zlu roditelja.
Prijevremena smrt pravednika
(7) A pravednik, ako i umre prijevremeno, naći će mir. (8) Jer duljina dana ne čini starost časnom niti se ona mjeri brojem godina. (9) Već razboritost - to su sjedine ljudske, i krepostan život - zrela starost. (10) I jer je ugađao Bogu, On ga je zavolio, i jer je živio među grešnicima, On ga je uzeo k sebi. (11) Uzdignut je da zloća ne bi izopačila njegov razbor ili da mu himba ne zavede duše. (12) Jer blještavilo opačine zasjenjuje dobro i vihor požude izopačuje dobru dušu. (13) Stekavši savršenstvo u malo vremena, dugo je živio; (14) i jer mu je duša bila draga Gospodu, On ga je hitro izbavio od zloće oko njega. Svjetina sve to vidi, ali ne shvaća; njima i ne pada na um (15) da milost i milosrđe pripadaju izabranicima Gospodnjim i zaštita njegovim svetima. (16) A pravednik koji umire osuđuje žive bezbožnike i prijevremeno dokončana mladost produženu starost opakih. (17) Svjetina vidi kraj mudračev, ali ne shvaća što je Gospod s njim naumio ili zašto ga je uzeo u zaštitu. (18) Oni gledaju i preziru, ali će se i njima Gospod podsmijevati. (19) Ubrzo će oni biti trupla prezrena i ruglo među mrtvima dovijeka, jer će ih Gospod strmoglaviti bez glasa, otrgnut će ih od temelja njihova, sasvim ih opustošiti; na mukama će oni biti i spomen će im propasti.
Pravednici i bezbožnici na sudu
(20) Puni straha doći će na obračun grijeha, i bezakonja njihova u lice će ih optuživati. #5A pravednik će se vedro sučeliti s onima koji ga tlačiše i koji prezirahu patnje njegove. (2) Kad ga ugledaju, uzdrhtat će od silna straha, zapanjeni njegovim iznenadnim spasenjem. (3) Govorit će među sobom, puni kajanja, i uzdišući u tjeskobi svoje duše: (4) "To je onaj komu smo se nekoć podsmijevali i koji nam je bio za porugu. Mi, budale, smatrasmo njegov život ludošću i svršetak njegov nečasnim. (5) Kako li se ubrojio među sinove Božje i dobio udio svoj među svecima? (6) Mi, odista, zalutasmo s puta istine i svjetlost pravde nije nam svijetlila niti nam je sunce ogranulo. (7) Bazali smo stazama propasti i prohodili bespuća pustinje, ali puta Gospodnjega nismo spoznali. (8) Što nam je koristila oholost? Što nam je vrijedilo bogatstvo i hvastanje? (9) Sve je prošlo kao sjena i kao kratkotrajan glas. (10) I kao lađa koja siječe uzburkano more i traga joj nema kuda prođe niti brazde hrptici njezinoj u valovima; (11) ili kao ptica što zrakom proleti i ne ostavi traga prolazu svojem: šiba lagani uzduh udarcima svojih pera i rasijeca ga uza snažan fijuk i prodire zamasima svojih krila, a poslije nema više nikakva traga njezinu letu; (12) ili kao strijela odapeta na svoj cilj: probijeni se zrak odmah sklapa i ne raspoznaje se staza njezina - (13) tako i mi: jedva što smo na svijet došli, a već nestadosmo, ni traga kreposti pokazati ne mogosmo: u zloći se svojoj sasvim istrošismo." (14) I doista, nada je bezbožnikova kao pljeva što je vjetar raznosi i kao sitna pjena što je vihor razgoni; ona nestaje kao dim na vjetru i prolazi kao spomen na jednodnevna gosta. (15) A pravednici žive dovijeka, i u Gospodu je nagrada njihova i briga za njih u Svevišnjeg. (16) Zato će iz ruku Gospodnjih primiti kraljevsku krunu slave i vijenac ljepote; svojom će ih desnicom Gospod zakriliti i svojom ih mišicom zaštititi. (17) Latit će se svog žara 

http://www.hbk.hr/biblija/sz/mudr.htm#mudr1

Blagosloven jesi Gospode, nauči mja opravdaniem Tvoim

Blagosloven jesi Gospodi

Blagosloven jesi Gospodi, nauči mja opravdaniem Tvoim.

Angelskij sobor udivilsja, zrja Tebe v mertvih vmenivšasja,

smertnuju že, Spase, krepost razorivša,

i s soboju Adama vozdvigša, i ot ada vsja svoboždša.

-Blagosloven jesi Gospodi, nauči mja opravdaniem Tvoim.

Počto mira s milostivnimi slezami, o ucenici, rastvorjaete.

Blistajajsja vo grobje Angel mironosicam vješčaše:

vidite vi grob i urazumjejte, Spas bo voskrese ot groba.

-Blagosloven jesi Gospodi, nauči mja opravdaniem Tvoim.

Zjelo rano mironosici tečahu ko grobu Tvoemu ridajuščija,

no predsta k nim Angel i reče: ridanija vremja presta,

ne plačite, voskresenie že apostolom rcite.

-Blagosloven jesi Gospodi, nauči mja opravdaniem Tvoim.

Mironosici ženi, s miri prišedšija ko grobu Tvoemu,

Spase ridahu, Angel že k njim reče, glagolja:

čto s mertvimi živago pomišljaete; jako Bog bo voskrese ot groba.

-Slava Ocu i Sinu i svjatomu Duhu.

Poklonimsja Ocu, i Jego Sinovi, i Svjatomu Duhu,

Svjatjei Troicje vo jedinom suščestvje, s serafimi zovušče:

svjat, svjat, svjat jesi, Gospodi.

-I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin.

Žiznodavca roždši, grjeha, Devo, Adama izbavila jesi,

radost že Evje v pečali mesto podala jesi; padšija že ot

žizni k sej napravi, iz Tebe voplotivijsja Bog i čelovjek.

-Allilujia, allilujia, allilujia, slava Tebje, Bože.

-Allilujia, allilujia, allilujia, slava Tebje, Bože.

-Allilujia, allilujia, allilujia, slava Tebje, Bože.

"ZAŠTO IMA TOLIKO RELIGIJA?"

iz knjige

BOG U PITANJIMA

Andre Frossard

 

 

   "Pascal kaže da muškarci potroše više vremena za izbor kravate nego žene, a za izbor žene više nego za vjeru: ljudi usvajaju vjeru osoba uz koje žive, a ovima je vjera prenesena prema društvenom porijeklu i kulturnim tradicijama njihove zemlje. I bolje je tako: na zemlji su religije toliko brojne, da kad bi čovjek prije izbora trebao sve proučiti, ne bi mu za to bio dovoljan cijeli život. Pa i ako se ograničimo na tri religije koje se temelje na Bibliji, židovska i kršćanska vjera, te islam - one imaju tako dugu povijest, tako različitu viziju stvarnosti i toliko bogate duhovnosti, da se nitko ne bi usudio tvrditi da ih dovoljno poznaje, da bi između njih birao s potpunim poznavanjem stvari. Tolikim religijama odgovaraju isto tolike istine: prema tome, nemoguće je izvršiti neki izbor."

                                  ***

   MEĐUTIM - ako je Bog jedan, onda božanska istina može biti samo jedna.

                                 ***

   Božja se istina ne odražava na isti način u svim duhovima, upravo onako kako se njegov stvaralački genij očituje na razne načine u beskrajnoj različitosti vrsta. Usprkos tome, božanska istina ostaje uvijek istovjetna i jedna.

   U stvarnosti, religije i nisu toliko mnogobrojne kako se smatra. Uklonite kulturne ukrase u koje su odjenute, oslobodite ih od više ili manje obrađenih oblika praznovjerja, po kojima se prividno razlikuju, onda će u biti ostati samo dvije: monoteizam i panteizam; najprije imamo religiju koja priznaje postojanje jednog osobnog Boga; zatim imamo religije koje otvoreno ili prikriveno niječu toga Boga, ili ga ignoriraju, a te - pošto su istražile vijuge i arabeske raznih mišljenja, katkad i oštroumnih - sve smjeraju prema jedinom i istom panteizmu, u kojem se stječu lokalna poganstva, neki oblici samoubilačkih duhovnosti, koliko god bile genijalne, kao i filozofije, označene kao moderne, a koje prirodi pridaju božanska svojstva; neki navodno znanstveni ateizam pridaje ih - a da toga nije svjestan - čak prvotnoj materiji za koju nitko ne zna od čega je načinjena. Moguće je Boga nijekati - ali je nemoguće njega se riješiti. Vrlo je teško izbjeći monoteizam, a da čovjek ne upadne u panteizam, u njegovu "Sveveličinu", u njegovu temeljnu Energiju ili u ono "bilo što" gdje misao na sve načine nastoji rastočiti ideju o Bogu, da je unese u tijek stvari.

   Ostanimo kod oblika monoteizma koji nas se na-jizravnije tiče, kod biblijskog monoteizma, jer on je pri nastanku ne jedne nego triju religija, židovstva, kršćanstva i islama. Ali ako su ove tri grane monoteizma i udaljene, da tako kažemo, na razini tla - iz povijesnih, kulturnih, klimatskih i psiholoških razloga, što ih čini jedne drugima skoro tuđima - ipak njihov govor postaje sve sličniji, dok se ne ujedine u hvaljenju Boga, a to tim više što se više oslobađaju da ne budu obuzete svagdašnjicom, pa se uzdižu u specifičnom redu svoje duhovnosti. Na vrhuncima židovske vjere, kršćanstva i islama, mistici govore istim jezikom. Kad ne dostignu te vrhunce, ili kada s njih siđu da lakše podlegnu napasti moći, osvajačkog duha i drugih varljivih oblika, ljudi se između sebe bore, dajući dojam da su u službi religije koje su međusobno nepodnošljive, bez ičega zajedničkoga. Mir vlada samo na vrhuncima.

Ovca u vučjoj koži

Ja sam ovca u vučjoj koži,
moj pastir je Gospod,
ne bojim se silnog mnoštva,
jer sa mnom je Gospod.

                   ponirski psalam

Bog nije sa ljudima, već sa izuzetnim pojedincima

Priča o proroku Miheju

Sveto Pismo

1. Carevima, glava 22

1. I prođoše tri godine bez rata između Siraca i Izrailjaca.

2. A treće godine dođe Josafat car Judin k caru Izrailjevu.

3. I reče car Izrailjev slugama svojim: ne znate li da je naš Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara Sirskoga.

4. I reče Josafatu: hoćeš li ići sa mnom na vojsku na Ramot Galadski? A Josafat reče caru Izrailjevu: ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.

5. Još reče Josafat caru Izrailjevu: upitaj danas šta će Gospod reći.

6. Tada car Izrailjev sabra oko četiri stotine proroka, i reče im: hoću li ići na vojsku na Ramot Galadski ili ću se okaniti? A oni rekoše: idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru.

7. A Josafat reče: ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?

8. A car Izrailjev reče Josafatu: ima još jedan čovjek, preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne proriče dobra nego zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reče: neka car ne govori tako.

9. Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reče mu: brže dovedi Miheju sina Jemlina.

10. A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeđahu svaki na svojem prijestolu obučeni u carske haljine na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

11. I Sedekija sin Hananin načini sebi gvozdene rogove, i reče: ovako veli Gospod: ovijem ćeš pobosti Sirce dokle ih ne istrijebiš.

12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: idi na Ramot Galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod dati caru u ruke.

13. A poslanik koji otide da dozove Miheju reče mu govoreći: evo, proroci proriču svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja riječ bude kao riječ njihova, govori dobro.

14. A Miheja reče: tako da je živ Gospod, govoriću ono što mi Gospod kaže.

15. I kad dođe k caru, reče mu car: Miheja! hoćemo li ići na vojsku na Ramot Galadski ili ćemo se okaniti? A on mu reče: idi, bićeš srećan, jer će ga Gospod dati caru u ruke.

16. A car mu reče: koliko ću te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?

17. Tada reče: vidjeh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reče Gospod: ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kući s mirom.

18. Tada reče car Izrailjev Josafatu: nijesam li ti rekao da mi neće prorokovati dobra nego zlo?

19. A Miheja mu reče: zato čuj riječ Gospodnju; vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svojem, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane.

20. I reče Gospod: ko će prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reče ovo a drugi ono.

21. Tada izide jedan duh i stavši pred Gospoda reče: ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: kako?

22. Odgovori: izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako.

23. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svijem tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.

24. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreći: kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

25. A Miheja mu reče: eto, vidjećeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klijet da se sakriješ.

26. Tada car Izrailjev reče: uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovjedniku gradskom i k Joasu sinu carevu;

27. I reci im: ovako veli car: metnite ovoga u tamnicu, i dajte im po malo hljeba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.

28. A Miheja reče: ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reče: čujte, svi narodi!

29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot Galadski.

30. I reče car Izrailjev Josafatu: ja ću se preobući kad pođem u boj; a ti obuci svoje odijelo. I preobuče se car Izrailjev i otide u boj.

31. A car Sirski zapovjedi vojvodama, kojih bijahu trideset i dvije nad kolima njegovijem, i reče: ne udarajte ni na maloga ni na velikoga, nego na samoga cara Izrailjeva.

32. I kad vojvode od kola vidješe Josafata, rekoše: zacijelo je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare; ali Josafat povika.

33. A vojvode od kola vidješe da nije car Izrailjev, te otstupiše od njega.

34. A jedan zastrijeli iz luka nagonom, i ustrijeli cara Izrailjeva gdje spuča oklop. A on reče svojemu vozaču: savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.

35. I boj bi žestok onoga dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umrije uveče, i krv iz rane tecijaše u kola.

36. I prođe glasnik po vojsci o zahodu sunčanom govoreći: svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.

37. Tako umrije car, i odnesoše ga u Samariju; i pogreboše cara u Samariji.

38. A kad prahu kola na jezeru Samarijskom, lizaše psi krv njegovu, tako i kad prahu oružje njegovo, po riječi koju reče Gospod.

39. A ostala djela Ahavova i sve što je učinio, i za kuću od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove što je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevijeh?

40. Tako počinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mjesto zacari Ohozija sin njegov.

...

Psalam 136 - Pravoslavno pjevanje

Slava Bogu uz ovo nebesno pjesmeno hvaljenje

Псалам 136

1. Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

2. Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

3. Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;

4. Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;

5. Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;

6. Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;

7. Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;

8. Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;

9. Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;

10. Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;

11. Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;

12. Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;

13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;

14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;

15. А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;

16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;

17. Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;

18. И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;

19. Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;

20. И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;

21. И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;

22. У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;

23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;

24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;

25. Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;

26. Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.